Italija u par reči
Belpaese (Prelepa zemlja) je jedinstveno najveće skladište senzacionalnih zadovoljstava na zemlji. Od umetnosti do hrane, od zapanjujućih i raznovrsnih pejzaža do kitnjaste mode, Italija ima sve. To je zemlja koja nam je donela „sporu Hranu“, posvećena promociji svežih proizvoda i fine, tradicionalne kuhinje. Ono što je započelo kao lokalni protest protiv brze hrane, postao je svetski pokret.
Osim umetničkih bogatstava Italije, naći ćete mnogo toga da Vas zabavi u unutrašnjosti. Možete se skijati na Alpima, pešačiti na Dolomitskim Alpima ili voziti zlatnom obalom Sardinije. Adrenalinski zavisnici mogu da prate vatromet aktivnih vulkana na Siciliji. Ali povrh svega ovoga, put u Italiju je odskok u stilu života. To je leškarenje uz kafu u uličnom kafeu ili razvlačenje dugog ručka pod vrelim mediteranskim suncem.
Italija je prelepa zemlja, ali je jedna od onih zemalja o kojima imate određena pitanja i unapred izgrađeno mišljenje pre nego što dođete u ovu posebnu zemlju. Zemlja maslinovog ulja, testenine, vina, mafije i sunce, rimskih ruševina i renesansnih palata, Italija ima mnogo da ponudi turistima. Iako su neki od ovih pojmova neverovatni i zanimljivi, bila bi šteta da to bude jedina stvar koju ćete videti. Italija je sigurno mnogo složenija i stimulativnija od toga.
Italija je zemlja prepuna zanimljivih stvari za običnog turistu, kao i obrazovanog turistu, ima duboko usađene rimokatoličke korene. Turisti mogu ostati nedeljama u važnim turističkim centrima i da pri tom nemaju razloga da se dosađuju, ali podjednako je jednostavno skrenuti sa ustaljene staze. Na severu, pored Alpa i pejzaža reke Po, opčinjuju nas mnogi kulturni dragulji i veoma razvijeni industrijski gradovi. U ovoj uzbudljivoj zemlji ljudi žive „la vita Italiana“.
Italija je uglavnom planinska zemlja, osim ravnice Po na severu i basena od Alpa ka centralnom delu Mediteranskog mora. Obuhvata ostrva Siciliju, Sardiniju, Elbu i oko 70 drugih manjih ostrva. Postoje dve male nezavisne države uokviru Apeninskog poluostrva: Vatikan u Rimu i Republika San Marino.
Italija ima dva doma parlamenta, koji se sastoji od Senata (Senato della Repubblica) ili gornjeg doma i poslaničkog doma (Camera dei Deputati). Izbori se održavaju svakih pet godina.
Glavni ekonomski sektori države su turizam, moda, tehnika, hemikalije, motorna vozila i hrana. Severne oblasti Italije su po glavi stanovnika među najbogatijim u Evropi.
Centar ogromne Rimske Imperije koja je ostavila ogromno arheološko, kulturno i književno nasleđe, Apeninsko poluostrvo je doživelo rađanje srednjevekovnog humanizma i renesanse. To je dalje omogućilo oblikovanje evropske političke misli, filozofije i umetnosti putem imena kakvi su bili Makijaveli, Dante, Leonardo da Vinči i Galileo.
Spisak poznatih italijanskih umetnika je dug i obuhvata Đotoa, Botičelija, Leonarda, Mikelanđela, Tintoreta i Karavađa. Država je takođe iznedrila operske kompozitore kao što su Verdi i Pučini i reditelja Ferderika Felinija.
Italijanska kuhinja je jedna od najprefinjenijih i raznovrsnijih u Evropi, od pikantnih začina Napulja i Kalabrije do testenina iz Ligurije i sireva i rižota italijanskih Alpa.
Italija se sastoji od planinskog poluostrva u Južnoj Evropi, ide do Mediteranskog mora i obuhvata ostrva Siciliju, Sardiniju i oko 70 drugih manjih ostrva. Alpi označavaju granicu Italije sa Francuskom, Švajcarskom, Austrijom i Slovenijom. Veći deo Italije je topao, suva leta i blage zime, pri čemu na severu Italije zime mogu biti hladnije i vlažnije. Postoje nekoliko znamenitih aktivnih vulkana: Vezuv (u blizini Napulja), Etna (na Siciliji) i Stromboli (severna Sicilija).
Broj stanovnika: 58.742.000
Glavni grad: Rim; 2.628.000
Površina: 301.333 kvadratnih kilometara (116.345 kvadratnih milja)
Jezik: italijanski, nemački, francuski, slovenski
Veroispovest: rimokatolička
Valuta: Euro
Prosečni životni vek: 80
BDP po glavi stanovnika: 25.100 $ U.S.
Procenat pismenosti: 99
Regije Italije
Ustavom iz 1948. godine, Italiju čini 20 regija, koje su utemeljene na osnovu različitih društvenih, kulturnih, geografskih i privrednih kriterijuma: Valle d'Aosta, Pijemont, Lombardija, Trentino-Južni Tirol, Veneto, Furlanija-Julijska krajina, Ligurija, Emilia-Romagna, Toskana, Umbrija, Marke, Abruzzo, Molise, Lacio, Sardinija, Apulija, Kampanija, Basilicata, Kalabrija i Sicilija.
Tim Ustavom regijama je zagarantovana određena količina samostalnosti. Pet regija imaju poseban status samostalnosti, a to su sledeće regije: Furlanija-Julijska krajina, Sardinija, Sicilija, Trentino-Južni Tirol i Dolina Aoste. Trentino-Južni Tirol ima dva glavna grada. Svaka od ovih regija ima svoj parlament i vladu, na čijem se čelu nalazi predsednik.